15/02/11

Savremeni način života pogoduje kardiovaskularnim bolestima

Redovni pregledi spasavaju život

Beograd, 15. februar 2011. godine – Prema studiji Republičkog zavoda za statistiku, stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti iz godine u godinu u porastu. Tako je u Srbiji 1991. godine umrlo oko 33500 ljudi (umro grad veličine Mladenovca), 2005. oko 43500 ljudi (umro grad veličine Aranđelovca), a da, ukoliko se primarna prevencija ne shvati kao najefikasniji način lečenja, već 2015. godine možemo očekivati da nas umre nešto manje od 70000 ljudi, što je otprilike grad veličine Užica.
Mogli bismo slobodno da kažemo da u Srbiji i zemljama u regionu vlada takozvana epidemija kardiovaskularnih bolesti - kaže dr Gordana Miljković, kardiolog u DZ Novi Beograd. – To znači da je neophodno što pre sprovesti preventivne higijensko-dijetetske mere koje se već dugo primenjuju na Zapadu. Samo ove mere mogu da pomognu da se umanji procenat koronarnih bolesnika.

Preventiva znači zdravo srce

Higijensko-dijetetski režim podrazumeva što manje soli u ishrani i dobru kontrolu krvnog pritiska, smanjenje masnoća životinjskog porekla, smanjen unos mlečnih proizvoda sa visokim procentom masti, masnih sireva. Prestanak pušenja i smanjenje telesne težine su od posebnog značaja u prevenciji koronarne bolesti.
Što više voća i povrća, maslinovog ulja, ribe, hleba od celovitih žitarica. Redovna kontrola šećera u krvi i manje slatkiša u ishrani.
Od lekova se kao preventiva preporučuje aspirin u malim dozama od 100mg. Ovo je najefikasnija mera prevencije kod ljudi koji su preživeli infarkt i kod onih koji spadaju u rizičnu grupu. Prema rečima dr Miljković, zaštita naravno nije apsolutna, ali istraživanja pokazuju da aspirin može da smanji rizik od infarkta srca za 25 odsto kod ljudi koji su već imali infarkt srca ili moždani udar. Svakodnevna primena malih doza od 100mg aspirina može biti korisna jer sprečava stvaranje tromba, koji dovodi do začepljenja krvnih sudova srca i izaziva infarkt- ističe dr Miljković.
Što se fizičke aktivnosti tiče, ona je veoma korisna jer smanjuje simptome bolesti i deluje preventivno. Preporučuje se umerena šetnja od pola sata dnevno, najveći broj dana u nedelji. Na ovaj način smanjuje se brzina rada srca, telesna težina, nivo holesterola.

Žene su dvaput ugroženije

U rizičnu grupu za kardiovaskularna oboljenja uopšte spadaju ljudi koji su naizgled potpuno zdravi, ali imaju određene faktore rizika za koronarnu bolest. U primarne faktore rizika ubrajaju se povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, gojaznost, pušenje, šećerna bolest, nasleđe, fizička neaktivnost. Jedan od takođe bitnih faktora rizika je i stres. Prema rečima dr Miljković, od kardiovaskularnih bolesti dva puta češće stradaju žene nego muškarci. Menopauza ženama donosi i povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova, što je naročito izraženo tokom i nakon sedme decenije života. Veruje se da ženski hormon, estrogen, kao i hormonska susptituciona terapija imaju zaštitno dejstvo na krvne sudove srca, ali su potrebna dodatna istraživanja da to potvrde. Pored menopauze, faktori rizika za kardiovaskularne bolesti izraženi u kod žena nakon 45.-te godine života su i postojanje dijabetesa, moguća slaba funkcija tiroidne žlezde, kao i stanje depresije koje sa sobom nosi i smanjenje fizičkih aktivnosti i razvoj gojaznosti.
Problem je u tome što ovi faktori rizika ne moraju biti jako izraženi, to jest, osoba ne mora da ima veoma visok krvni pritisak ili jako visoke masnoće u krvi. Međutim, ako ima više faktora rizika koji nisu izraženi, ali deluju združeno, to može biti mnogo opasnije nego samo jedan faktor rizika.
Zato je bitno da se svi faktori rizika leče združeno, a ne pojedinačno, kako bi se smanjila opasnost od srčanog udara. Uzevši sve u obzir, trebalo bi da se obavezno jednom godišnje ode na preventivni pregled-  naglasila je dr Miljković za kraj.