29/09/11

Svetski dan srca

Čuvajte svoje srce, ono je u vašim rukama

Bolesti srca i moždani udar su vodeći uzroci smrti u svetu što potvrđuje 17, 1 milion umrlih svake godine.  Svetska federacija za srce prvi put je obeležila Svetski dan srca 24. septembra 2000. godine kako bi informisali ljude širom sveta o bolestima srca i moždanom udaru. Ove godine, Svetski dan srca obeležava se 29. septembra.

U partnerstvu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Svetskom federacijom za srce svake godine se širom sveta organizuju razne nacionalne aktivnosti poput debata, filmskih projekcija, karnevala, organizovanih šetnji, koncerata i sportskih događaja.

Svetska federacija za srce (The World Heart Federation) je nevladina organizacija posvećena ujedinjenju svojih članova u globalnoj borbi protiv bolesti srca i moždanih udara, sa naglaskom na zemlje sa niskim i srednjim primanjima.
Svetska federacija za srce je  globalno telo koje ujedinjuje zajednicu od skoro 200 organizacija koje okupljaju snage medicinskih društava i fondacija za srce u više od 100 zemalja širom sveta.

Članovi Svetske federacije za srce tvrde da najmanje 80 odsto preuranjenih smrti uzrokovanih bolestima srca i moždanim udarima  može da se izbegne ako se kontrolišu glavni faktori rizika kao što su duvan, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost.

Srčani udar

Srčani udar nastaje kada se na masnoće u zidu srčane arterije nakupe krvne pločice-trombociti i naprave krvni ugrušak. On zatvori krvni sud i tada nema dotoka krvi u taj deo srčanog mišica, te on odumire.
Prema rečima dr Sonje Vranić, specijaliste interne medicine iz Doma zdravlja Vizim, jedan od najčešćih uzroka infarkta miokarda (srčanog udara) su povišene masnoće u krvi koje sužavaju srčane arterije. To se ispoljava povremenim bolovima u grudima (angina pectoris) koji prolaze na primenu nitroglicerina ili mirovanjem. Osim povišenih masnoća, u najčešće razloge spadaju i povišen krvni pritisak koji dovodi do promena na srčanom mišiću i krvnim sudovima i šećerna bolest koja je često praćena povišenim pritiskom  i masnoćama. Kod takvih pacijenata  je pet puta veći rizik za pojavu infarkta.- ističe dr Vranić.
Osoba koja ima srčani udar ima žestok bol u grudima u vidu stezanja, težine, pritiska, pečenja ili žarenja. Bol je iza grudne kosti sa širenjem u levo rame i ruku ili obe ruke, naviše u vrat i vilicu, pozadi u leđa, ponekad prema stomaku praćen mučninom i povraćanjem. Bol je dugotrajan i ne prolazi na nitroglicerin. Osim bola, javlja se osećaj nedostatka vazduha, gušenje, slabost, strah i uznemirenost. Koža je bleda, hladna, pokrivena hladnim, lepljivim znojem. Da bi sebi olakšali bol, pacijenti  traže neki položaj tela i pritiskaju rukom grudi.
Treba napomenuti da kod nekih starijih osoba, dijabetičara i onih koji imaju visok prag za bol (15%- 20%bolesnika), može da se javi srčani udar bez bola. Nije dobro što bol izostaje jer je važno javiti se što pre lekaru i otići u bolnicu. Infarkt predstavlja  stanje sa  ozbiljnim komplikacijama po život.- upozorava dr Vranić, i dodaje:

-Ako neko ima ove tegobe ili vidi osobu koja se žali i izgleda ovako, potrebno joj je dati da sažvaće 300mg aspirina i pozvati hitnu pomoc. Važno je u što kraćem roku stići u bolnicu gde će se primeniti lečenje- razbijanje krvnog ugruška koji je zatvorio srčani krvni sud i time smanjiti veličinu infarkta, kao i njegove komplikacije.

U cilju prevencije infarkta, pacijentima koji imaju povišen pritisak, masnoće, šećernu bolest, poremećaje srčanog ritma, srčanu slabost daje se aspirin u malim dozama od 75-100mg dnevno jer sprečava slepljivanje trombocita i stvaranje ugruška.
Kod osoba koje su imale infarkt obavezno se daje aspirin, prvog meseca u većoj dozi od 300mg, a potom 100mg svakodnevno. Ako je ugrađena mrežica (stent) u srčanu arteriju, dodaje se još jedan lek. Oba leka sprečavaju da se stvori krvni ugrušak i ponovi infarkt.

Obavezna je upotreba lekova za sniženje holesterola (statini), jer se holesterol nakuplja u zidu krvnog suda i sužava ga. Na mestu gde dolazi do prskanja tih masnoća stvara se tromb.

Kod infarkta se daju takozvani beta blokatori koji smanjuju pritisak i puls, smanjuju potrošnju kiseonika i veličinu infarkta. Drugi lekovi (ACE inhibitori) osim regulisanja pritiska, sprečavaju zadebljanje zidova srca i proširenje njegovih šupljina, srčanu slabost. Ako se javljaju bolovi u grudima, poremećaji srčanog ritma, gušenje i otok nogu, dodaju se još neki lekovi.

Srčani udar je ozbiljno stanje praćeno velikim rizikom od smrti ili naknadnim poremećajima ritma, srčanom slabošću i slično. Zato treba učiniti sve da do toga ne dođe.
Redovne kontrole lekara i uzimanje lekova uz dijetu i umerenu fizičku aktivnost, produžavaju kvalitet života.



Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana srca je
Jedan svet, jedan dom, jedno srce

Jedan svet
Kardiovaskularne bolesti uzrokuju 29 odsto svih smrti u svetu godišnje, što ih čini svetskim ubicom broj jedan. Na sastanku UN o ne-zaraznim bolestima (NCDs) koji se održava u septembru, Svetski dan srca ima veliku mogućnost da prenese značajne poruke o značaju podizanja svesti o nezaraznim bolestima kako bi postali deo globalne zdravstvene agende.
Jedan dom
Posle dve godine fokusiranja na zdravlje srca na radnom mestu, ove godine se pozivaju pojedinci da smanje sopstveni rizik i rizik njihove porodice od bolesti srca i moždanog udara. Podstičemo ljude da preuzmu odgovornost za zdravlje srca svih osoba koje žive u njihovom domu, preduzimanjem koraka kao što je izbor zdravije hrane, povećanje fizičke aktivnosti i odbacivanje duvana.
Jedno srce
Kao i uvek, akcenat je na zdravijem srcu kod svih naroda.